Prateći našu industriju čini se kao da tradicionalni Data centri pokušavaju da se modernizuju tako što će pridobiti karakteristike javnog Cloud-a, dok istovremeno “novopečeni” Cloud provajderi pokušavaju da uliju sigurnost korisnicima time što užurbano rade na povećavanju bezbednosti i stepena kontrole svojih platformi.

Da razmotrimo ovo detaljnije. U data centar tehnologijama, vidimo porast trenda usvajanja hiperkonvergirane infrastrukture (HCI) koja omogućava značajno pojednostavljenje tradicionalne, kompleksne troslojne (compute, storage, network) data centar arhitekture. Sa HCI tehnologijom imamo jedan tipski element (u različitim konfiguracijama) koji objedinjuje sve tri funkcije. Više elemenata se kombinuje u klaster koji je potpuno samostalan i dovoljan za izvršavanje virtuelnih mašina, koje su osnovna jedinica IT infrastrukture. Svaki element pruža prostor za smeštanje podataka, kao i procesor i memoriju za procesiranje tih podataka i izvršavanje virtuelnih mašina. Ovim je omogućeno jednostavno skaliranje kapaciteta i performansi klastera, element po element, što podseća na Cloud “pay as you grow” model.

Sa druge strane, javni Cloud provajderi omogućavaju poslovnim korisnicima da se povežu direktno optičkom vezom sa svojim Cloud resursima. Dodatno, nudi se sve veći broj bezbednosnih funkcionalnosti: dvofaktorska autentifikacija, usklađenost sa raznim industrijskim regulativama i sl.

Na kraju, da cela stvar bude još blesavija, vidimo nastanak raznoraznih alata za upravljanje “Hibridnim Oblakom”… koji u osnovi omogućavaju da imamo pregled i kontrolu nad oba tipa infrastrukture (sopstveni data centar i javni Cloud provajderi) preko jedinstvenog, cetralizovanog portala.

I šta sad? Šta to znači? Znači da ima mesta za oba tipa infrastrukture. Barem za sada. Da li će ovo biti trajno stanje ili će Cloud u potpunosti prevladati, ostaje da vidimo. Ako je suditi po istorijskim primerima iz drugih industrija (korišćenje električne energije, vodovod i sl.), Cloud model bi trebalo da prevlada, samo je pitanje vremena — jer ipak retke su firme koje danas proizvode sopstvenu električnu energiju. Razlog je prost, nije im nije isplativo, ne mogu da budu konkurentne velikim (elektro, vodo) provajderima. To je prirodni model evolucije proizvodnje i distribucije bilo kog resursa koji se oslanja na ekonomiju obima.

Međutim, informacije (što je predmet rada IT-a) nisu isto što i električna energija ili voda — nose veću vrednost, nisu lako zamenljive i teže nam je da prepustimo kontrolu nad njima iz objektivnih-tehničkih razloga i subjektivnih-ljudskih strahova. Ako ćemo opet da zagledamo u istoriju, ali ovaj put računarsku, videćemo da u računarstvu različiti modeli isporuke računarskih resursa ne umiru tako brzo… ili ne umiru uopšte. Uostalom, Mainframe-ovi su i danas itekako “živi” i razvijaju se, ali je procenat njihove upotrebe značajno manji nego što je bio pre pola veka… odnosno nisu više dominantan model isporuke računarskih resursa. Nego je to danas već pomenuta troslojna data centar infrastruktura koja se oslanja na virtualizovane servere, centralizovani storidž i ethernet/IP mrežu koja sve to povezuje. I sa softverske strane, čuvena klijent-server arhitektura koja dominira već decenijama.

Vođeni ovim primerima, može se izvući zaključak da će Cloud definitivno postati dominantan model računarstva i da je to samo je pitanje vremena… 5, 10 godina? Ili ipak ne? Možda nikad nećemo biti spremni da pustimo sve naše dragocene informacije da napuste mukom izgrađene sopstvene data centre. Šta vi mislite?

Ako želiš da budeš u toku sa mitovima, trendovima i novostima iz sveta računarstva u Oblaku, prijavi se na Bilten “Ko se boji Klauda još?”.