Ovaj tekst bi mogao da ima i naslov “Šta je razlika između računarstva i fizike?”.
Savremeno računarstvo još nije navršilo jedan vek*, ali ima bogatu i kondenzovanu, ubrzanu evoluciju. Prošlo je dugačak put od izračunavanja balističkih tablica i drugih vojnih primena, preko obrade zarada i upravljanja kompletnim poslovanjem, naučno-istraživačkih i industrijskih proboja, pa sve do masovne obrade podataka putem neuralnih mreža.
Računarstvo nije otkriveno nego izumljeno, samim tim je pre svega inženjerska disciplina, a mnogo manje nauka. Istina, oslanja se na prirodne nauke (fizika i matematika), ali teško da je nauka za sebe.
Računarstvo je dobrim delom i zanat. Alate treba poznavati. Potrebna je veština u njihovoj primeni. Različiti pristupi, nivoi znanja i iskustva stvaraju (značajno) različite rezultate, tj. “proizvode” (npr. konfiguracija mrežnog uređaja). Zato se zanat može dovesti i do nivoa umetnosti. Uostalom, zašto ne bismo govorili od Cloud mehaničaru (administratoru) kao profesiji?
Računarstvo se ne fokusira više na puko računanje, nego da obradu podataka. Otuda valjda i same prostorije gde smeštamo opremu ne zovemo više server sala nego data centar.
Međutim, ono što se na neki način danas smatra (barem u popularnoj kulturi i medijima) računarstvom je hype-driven: Virtuelizacija, Cloud, IoT, Edge/Fog, AI, <insert_favorite-future_hype_here> …
Računarstvo je kao modna industrija – pamtimo samo poslednju paradigmu (modu) i tehnologiju, a sve ostalo je praistorija i kao takvo nevažno.
Računarstvo je sve više u domenu potrošačke elektronike. Kako postaje sve prisutnije, računarstvo je sve manje zaseban alat, a sve više integrisan deo naših svakodnevnih predmeta i života (sat, garderoba, kućni uređaji itd).
Svejedno kako se zvalo i šta predstavlja, za nas koji se smatramo večitim studentima računarstva, amaterima** ako hoćete, računarstvo je večiti izvor inspiracije i lepote. Kao lek ovome za sve (bivše, večite i doživotne) studente računarstva, predlažem kombinovanje tri pristupa:
A. Izučavati istoriju računarstva. Od istorije ima mnogo da se nauči. Uostalom, ne možete razumeti sadašnju tehnologiju u potpunosti ako ne poznajete od čega je nastala – to nam objašnjava evoluciju – “kako i zašto”. Istorija se ponavlja, o čemu smo već pisali u nekoliko navrata. Računarstvo ima mnogo neopevanih heroja sa veoma zanimljivim biografijama i životnim putevima.
B. Proučavati alternativne, kao i starije sisteme. Zamislite studenta fizike koji bi učio samo kvantnu fiziku, a Njutnovu mehaniku, pa čak i Ajnštajnovu teoriju relativnosti zanemarivao. Naprotiv, fizičari i uče alternativne teorije koje se često ne ispostavljaju kao tačne ili kompletne. Samo tako se može bolje razumeti realni svet i doći do ispravne teorije.
C. Čitati izvore. Kao i u matematici, da bismo suštinski razumeli neki koncept u računarstvu (npr. virtuelna memorija), najbolje je čitati izvore – udžbenike i radove iz vremena, po mogućstvu samih autora. Malo “čupavo” u početku, drugačiji stil i termini, pa zahteva veći inicijalni napor, ali se isplati.
*Protoistorija računarstva (Paskalova Paskalina, Lajbnicov kalkulator, Bebidžove diferencijalna i analitičke mašine i dr.) kao period između praistorije (Abakus, …) i savremenog računarstva (od 2. svetskog rata) nas u ovom trenutku ne zanima.
** A person who engages in a pursuit, on an unpaid rather than a professional basis. Primer, radio amateri.
If you wanna stay tuned with the myths, trends, and old news from the magical world of computing, subscribe to a newsletter!