U prvim danima računarstva vladali su Mainframe-ovi. Kao moćni, kompleksni i skupi, bili su retka pojava. Dostupni samo veoma ograničenom krugu ljudi, i čak unutar te klike pristup je bio strogo kontrolisan. Sve je to doprinosilo njihovoj mističnosti i razvoju mnogih mitova i snova o budućnosti društva od strane opšte javnosti. Verovalo se da će računari ubrzo razviti (veštačku) inteligenciju i postati superiorniji od ljudi…
Čovek je biće navika. Naš primarni instikt je da preživimo. Nastavljamo da radimo stvari koje smo radili do juče jer smo zahvaljujući tome i preživeli. Zato moramo da se čuvamo “iskustvenog zatvora”, kako ne bismo postali rob svojih navika, obrazaca razmišljanja i ponašanja. Jer kako je i Čerčil govorio “prvo mi izgradimo kuće, a onda one definišu nas”. Ono što je bilo odlično juče, i nastalo je sa dobrim razlogom, ne znači da je adekvatno za vreme današnjice. U biti, čovek brani postojeći poredak jer amigdala vidi svaku promenu kao pretnju, kao narušavanje “udobnog” statusa kvo.