Odavno više nije pitanje “da li” treba da koristimo Oblak. Oblak i tehnologije koje ga sačinjavaju su svuda oko nas. Pravo pitanje je “kako”. I za koje “namene”.
Isto tako, neće sve preći na javni Oblak (khm AWS). Bar ne u bližoj budućnosti — još uvek smo daleko od utopije “utility” računarstva.
U suštini, javni Oblak je alat. Kao i svaki alat, ima svoju namenu, mogućnosti — prednosti u određenim situacijama.
Uostalom, ne postoji samo javni, nego i sopstveni (privatni) Oblak. Znate, ono što smo nekada zvali Data Centrom. Uistinu, (pravi) privatni Oblak je mnogo moćnija platforma od puko virtuelizovanih servera smeštenih u sopstvenom data centru.
Pitanje “kako” se uglavnom svodi na tehnike — naučiti kako se kretati kroz upravljačke Portale — i to je lakši deo. Naravno, prethodno je potrebno postaviti dizajn kompletne aplikativne infrastrukture (baza podataka, aplikativni server, load balancer-i i sl.). To je posao za Arhitektu, i za tu namenu ćemo uglavnom iskoristiti pomoć partnera ili samog operatora Oblaka.
Što se tiče pitanja “namene” — odnosno kada treba koristiti koji Oblak — to je teže odlučiti. Ali evo jedne analogije iz svakodnevnog života koja može biti od pomoći. Kao što nećemo kupiti stan u grčkom primorju, ako idemo deset dana na letovanje… slično tome, ako nam treba testni aplikativni server na par dana nećemo kupiti gomilu opreme. Barem ne bi trebalo, nego ćemo iznajmiti server u Oblaku.
Sa druge strane, ako idemo da živimo u Grčku na minimum nekoliko godina… onda verovatno ima smisla porazmisliti o kupovini stana. Isto tako, nećemo smestiti u javni Oblak produkcionu Aplikaciju (npr. CRM, ERP, …) koju ćemo zasigurno koristiti nekoliko godina i koja ima velike, ali slabo promenljive potrebe za resursima. Ovde mnogo više ima smisla kupiti sopstvenu infrastrukturu. Prosta ekonomska računica je u pitanju.
Treba uzeti u obzir i dodatne faktore na kojima kompanije znaju da insistiraju: kontrola, performanse, regulativa ili bezbednost. I to su nekada legitimni razlozi zašto se preferira sopstvena infrastruktura. A nekada se radi o neopravdanom strahu od javnog Oblaka, najčešće zbog neznanja. Inače, sa ekonomske strane, kupovina opreme ima smisla pod uslovom da imamo dovoljno velike potrebe u smislu količine resursa.
Jedno je jasno. Kada “saberemo” i javni i privatni Oblak, u doglednoj budućnosti slobodno možemo reći da će “sve preći na Oblak”. Odnosno, sve oko nas — aplikacije, platforme, podaci — će biti zasnovano na raznim Oblacima. Taj “spoj” trenutno nazivamo “Hybrid/Multi Cloud”. On iako je tehnički moguć, daleko je od tržišne realnosti. Naravno, “marketari” rade neumorno ubeđujući nas u suprotno… ali to je uglavnom čista propaganda. Imamo još dug i nepoznat put da pređemo. Ostaje nam da vidimo kako će se cela stvar odvijati u godinama pred nama i kako će veza između ta dva sveta izgledati. U međuvremenu, na nama je da se pripremamo, pratimo, učimo, planiramo, testiramo, opet učimo … i donosimo pametne odluke kako naša buduća hibridna infrastruktura treba da izgleda.
“U vreme brzih promena, iskustvo može biti vaš najveći neprijatelj.” — Džon Pol Geti, industrijalac.
Ako želiš da budeš u toku sa mitovima, trendovima i novostima iz sveta računarstva u Oblaku, prijavi se na Bilten “Ko se boji Klauda još?”.