Možemo ga zvati Hibridni Oblak. Ili Enterprise Cloud. Kako god.

Jasno je da nam je potrebno da se on-premise Data Centar infrastruktura malo “Cloud-ifikuje”. Jasno je da nam je potreban i Public i Private Cloud — ipak neće sve otići na AWS. Neko bi rekao da nam treba “najbolje od oba sveta”.

I jasno je da sa klasičnom neintegrisanom 3-tier data centar arhitekturom to nećemo postići. Previše je kompleksna. Kompleksnost dovodi do neefikasnosti i fragilnosti. Neefikasnost do niskog iskorišćenja kapaciteta. Fragilnost do teškog održavanja i proširivanja. Sve zajedno do frustracija, visokih troškova i mrtvog kapitala.

Data Centar oprema koju danas koristimo je (tehnološki) stara nekoliko decenija. Pravljena je za neki drugi, stari svet — statični, predvidljivi svet IT-a 80-ih i 90-ih godina prošlog veka.

“Sve je dobro. Sve je OK. Ovako se više ne može.”

Prethodno smo pričali o potrebama za većom vidljivošću, unifikacijom i automatizacijom pri upravljanju IT portfoliom, kao osnovnim karakteristikama IT-a Novog Doba. Ali sam upravljački Portal nije dovoljan ako ne promenimo Infrastrukturu “ispod” njega. Portal ne rešava kompleksnost 3-tier arhitekture, samo je gura “pod tepih”. Iako nam je sa Portalom olakšano operativno upravljanje, posledice kompleksnosti — iznenadna zagušenja i pad performansi, nepredvidljivost, prekidi u radu — će isplivati kroz eksploataciju.

Treba nam JEDNOSTAVNIJA i INTEGRISANA Infrastruktura. Treba nam Infrastruktura koja će biti agilnija, sa mogućnošću izbora okruženja gde smeštamo Aplikacije. I sa mogućnošću promene kapaciteta i pratećih servisa Aplikacije. Treba nam Infrastruktura koja neće usporavati kako povećavamo kapacitet. Treba nam Infrastruktura koja neće imati 50-70% mrtvog kapitala u vidu neiskorišćenog kapaciteta. I konačno, treba nam infrastruktura koja neće kalemiti tehnički dug i kompleksnost kroz životni vek eksploatacije.

Duboko verujem da je Hiperkonvergentna Infrastruktura (HCI) taj osnovni gradivni element Hibridnog/Enterprise Oblaka. Suština HCI koncepta je da se umesto zasebnog storage uređaja, koriste postojeći serveri, koji sada osim funkcije računanja imaju i funkciju smeštanja podataka. Naravno, lako reći, ali ovaj pristup je pun tehničkih izazova. Mada vodeći vendori su ove poteškoće dobrim delom prevazišli, tako da danas HCI infrastruktura se koristi za skoro sve tipove produkcionih Aplikacija.

Ključne karakteristike HCI infrastrukture:

  • Sva pamet je u softveru. Hardver je “nebitan”, tj. commodity.
  • Distribuirana arhitektura.
  • Horizontalno (scale-out) umesto vertikalnog (scale-up) skaliranja. To znači mnogo veća mogućnost skaliranja kapaciteta. I performanse skaliraju linearno sa kapacitetom, tj. kako se instalira dodatna oprema.
  • Rešenje koje je integrisano pri dizajnu — storage, compute, virtuelizacija, pa i dobar deo (virtuelnog) networking-a.
  • Automatizacija je deo rešenja. Sveobuhvatna analitika na osnovu mašinskog učenja kako bi se olakšao život administratoru. Viljdivost i monitoring se podrazumeva da su tu.
  • Portal i veza ka javnim Oblacima prosto rade. Mogućnosti variraju od vendora do vendora, ali svi rade na ovome, užurbano. Uglavnom su svi krenuli od omogućavanja bekap i DR (Disaster Recovery) scenarija.
  • Otpornost na otkaze je posledica dizajna. Scale-out, horizontalna replikacija podataka sa podešavajućim faktorom, N+1 zaštita umesto active-failover redundanse, sofisticirani algoritmi (erasure-coding, control plane i sl.).

U nekoj od narednih tema ćemo obrađivati šta korišćenje ovakve Infrastrukture zapravo znači u praksi.

HCI vendora je sada već prilično mnogo. Ima i startup-ova i tradicionalnih igrača koji su se priključili trci naknadno, uglavnom kroz akvizicije. Sa zakašnjenjem doduše, ali sa mnogo kapitala i uspostavljenim tržišnim prisustvom. Videćemo ko će pobediti. Ja svakako navijam za nove igrače jer nisu opterećeni postojećim klijentima i obećanjima da održavaju zastarelu tehnologiju. Novi igrači imaju prednost “početka od nule” — imaju šansu da dizajniraju rešenje koje je tehnološki adekvatnije za današnje potrebe. Iskreniji su u pristupu i budimo realni — više će se boriti i truditi jer su novi na tržištu. Ostaje da vidimo hoće li David pobediti Golijata…

Ako želiš da budeš stalno u toku sa novostima iz sveta računarstva u Oblaku, prijavi se na Bilten “Ko se boji Klauda još?”.