Prethodno smo pisali o temelju za novu Data Centar infrastrukturu, odnosno o infrastrukturnoj osnovi Hibridnog/Enterprise Oblaka. Bez dalje uvertire, hajde da pogledamo šta bi to značilo u praksi:

  1. Centralizovano upravljanje. Najveća pošast današnjeg IT-a su nepovezani silosi kojima se upravlja nezavisno. Svevideći Portal je preduslov lakšeg održavanja. Omogućava veću vidljivost — rešava drugu najveću pošast današnjeg IT-a — netransparentnost.
  2. Operacije “na klik”. Samouslužni Portal sa kojeg korisnici sistema mogu samostalno da pokreću i upravljaju servisima. Iz perspektive Aplikacije po mogućstvu, a ne virtuelne mašine. Algoritmi mašinskog učenja automatizuju ili daju preporuke za svakodnevne radnje administratora — rešavanje tipskih incidenata, skaliranje resursa i sl.
  3. Kontinuirane inovacije: Drugi (HCI vendori i Public Cloud provajderi) inoviraju, mi koristimo. Pogledajmo samo portfolio AWS-a i koliko je napredovao u poslednjih par godina.
  4. Niži TCO. Pre svega značajno niži OPEX zbog lakšeg održavanja, a to usled drastično manje kompleksnosti. Dodatno, oprema zauzima manje prostora, pa samim tim su i niži računi za telehousing i struju za napajanje i hlađenje. Jasno je da TCO zavisi i od CAPEX-a, odnosno od vendorske cene na određenom tržištu. Pošto je HCI industrija još uvek u povoju, posebno kod nas, videćemo kako će ukupan TCO izgledati kroz par godina, ali za sada deluje obećavajuće. Naravno, mogućnost korišćenja javnog Oblaka za cloud-native Aplikacije dodatno povećava ekonomičnost.
  5. Veća dostupnost. Distribuirana scale-out arhitektura i pametan softver omogućavaju self-healing, ažuriranje i nadogradnju sistema bez prekida. Mogućnost odabira Public Cloud provajdera sa Portala, kao i različitih nivoa servisa (SLA) određene komponente i zona dostupnosti.
  6. Bezbednija platforma. Većina novih hiperkonvergiranih sistema su “sigurni po dizajnu” jer su još pri samom procesu projektovanja i implementacije iskorišćene dobre bezbednosni okviri i prakse. Sa druge strane, Public Cloud provajderi su kroz enormnu količinu operativnog iskustva i inženjerskog znanja značajno napredovali u ovom segmentu. Dokaz tome su kritične Aplikacije gigantskih firmi i sertifikacije koje Cloud provajderi poseduju kao reference.
  7. Predvidljivost rada i mogućnost planiranja. Integrisano rešenje po dizajnu, sa sveobuhvatnom analitikom i monitoringom omogućava lako upravljanje i dijagnostiku. Linearno skaliranje performansi sa povećanjem kapaciteta omogućava efektivno proširenje. “Pametni” alati za planiranje su uglavnom sastavni deo sistema. Barem bi trebalo — biraj HCI vendora pažljivo.
  8. Plaćanje po potrošnji (Public Cloud), odnosno sa mnogo manje neiskorišćenog kapaciteta uz značajno lakše i efektivnije proširivanje (Private Cloud / HCI Infrastruktura).
  9. Mogućnost izbora optimalnog okruženja za određenu Aplikaciju. Tradicionalne Aplikacije su statične, predvidljive, zahtevaju veći stepen kontrole (državna regulativa, kompanijska polisa ili prosta navika/verovanje zvana “peace of mind” ili “mi tako radimo oduvek”) pa im je prirodno okruženje on-premise infrastruktura. Sa druge strane, cloud-native aplikacije su dinamične, promenljivih potreba i oslanjaju se na servise koji su dostupni u javnim Oblacima “na klik” (nosql baze, message queue i sl.), pa im je tamo i prirodno stanište i sa ekonomskog i sa operativnog aspekta.
  10. Manja vezanost za vendore i tehnologije. Mogućnost izbora proizvođača servera, hipervizora, Public Cloud provajdera, Aplikativnih servisa, alata za upravljanje konfiguracijom (CM) i programerskim kodom (CI/CD).
  11. Jedinstvena Infrastruktura — i za tradicionalne/monolitne i za nove cloud-native/mikroservisne Aplikacije.
  12. Nekolicina IT generalista umesto timova specijalista. Svaki pomak u evoluciji razvoja tehnologije istovremeno ukida i stvara nova radna mesta. Skilovi IT-evca Novog Doba će sve manje ići ka tehnici, a više ka široj slici, Biznisu, analitici i sl. Barem kada pričamo o korporativnom svetu. U svetu Provajdera (tehnoloških i Cloud servisa), bitka za najboljim inženjerskim mozgovima će se samo sve više zaoštravati.

To su standardne, “školske” prednosti. Ali ono što se često zaboravi, a što je rekao bih i najveći dobitak je taj što sa ovakvom Infrastrukturom IT može sebi da priušti da se ne bavi više u toj meri održavanjem same infrastrukture, odnosno “suvom” operativom. Dakle, umesto da 80% vremena provodi na održavanje postojećeg stanja i 20% na nove stvari, što je sada slučaj, Hibridni/Enterprise Oblak omogućava obrtanje ovih odnosa. Drugim rečima, omogućava IT-u da se fokusira na ono što je (Biznisu) STVARNO VAŽNO.

Ono na šta se fokusiramo, raste.

Ako želiš da budeš stalno u toku sa novostima iz sveta računarstva u Oblaku, prijavi se na Bilten “Ko se boji Klauda još?”.