Prvi servisi iz Oblaka su “potekli” 1960-ih, ne 2010-ih godina. Pružaoci usluga nisu Amazon, niti SalesForce… nego IBM, General Electric, UCC i dr. U vremenu smo računarske praistorije, epohi kad su vladali kolosalni Mainframe računari — moćne, skupe, kompleksne i retke mašine. Zbog toga, a i radi obezbeđivanja maksimalne efikasnosti rada (sat rada je prilično skup), pristup je strogo kontrolisan od strane specijalista (tzv. “belo sveštenstvo”) koji imaju ekskluzivan pristup njenom veličanstvu Mašini. Opšta populacija pridaje računarima skoro mitski značaj i naširoko se precenjuju njihove sposobnosti.
U početku te epohe, malobrojni su bili korisnici Mainframe-ova, uglavnom državne i istraživačke institucije za potrebe vojske, tek kasnije i šira privreda. Svakako su potrebe industrije bile veće, jer su posleratni ekonomski bum i razvoj privrede bili u punom jeku, ali su visoka cena i operativna kompleksnost Mainframe računara bile prepreka uvođenju. Proboj se desio uvođenjem time-sharing-a, koncepta “deljenja” vremena procesora. Korisnici su pristupali računaru preko udaljenih “glupih” terminala sa utiskom da imaju ekskluzivan pristup mašini.
Vodeće kompanije su napravile logičan iskorak — umesto prodaje ili čak iznajmljivanja samih računara, počele su da prodaju vreme rada na svojim računarima (tj. da iznajmljuju resurse) ili da pružaju krajnje servise (npr. obračun zarada, prosta računanja). Šta je onda pošlo naopako? Kako je propao prvi pokušaj računarstva iz Oblaka? Gde smo “izgubili” više od 50 godina koje smo mogli da iskoristimo za razvoj utility računarstva?
Problem je bio u tome što softver nije mogao da isprati nagli razvoj hardvera. Prvi pružaoci computer utility usluga su brzo dospeli u tehničke probleme kako je porastao broj korisnika. Softver, tj. tadašnji operativni sistem, je bio rudimentalan i nije dorastao zadatku. U analima računarske istorije ostao je zapamćen monumentalni zadatak razvoja operativnog sistema za IBM System/360, u kom i pored toga što je učestvovala čitava armija inženjera, rok i budžet nekoliko puta probijan, što je kompaniju koštalo 50 miliona dolara samo u otkazanim porudžbinama (ne računajući troškove razvoja). Čuveni operativni sistem Multics, zajednički projekat MIT-a, Bell laboratorija i GE-a od kojeg se očekivalo da postane defakto standardni operativni sistem, u potpunosti je napušten nakon nekoliko godina intezivnog razvoja zbog kompleksnosti i potcenjivanja težine zadatka.
Istovremeno, hardver je tehnološki jako brzo napredovao. Pojava tranzistora i stalno rastuće gustine pakovanja komponenti na čipu značilo je nezadrživu pojavu sve moćnijih računara i pad cena prethodnih modela, odnosno cene po jedinici procesorske moći.
Dodatno, tadašnje komunikacione mreže su bile na niskom stupnju razvoja, i u smislu rasprostranjenosti i u smislu kapaciteta. Nikolas Kar je u svojoj knjizi dao jako lepu analogiju vezano za ovu problematiku — kao što direktna struja (DC), zbog velikog slabljenja i shodno tome kratkih rastojanja koja je mogla da pokrije, nije bila adekvatna za razvoj centralnih elektrodistribucija (nego smo morali da sačekamo neponovljivog g. Teslu i njegov izum AC prenosa), isto tako ni komunikacione mreže 1960-ih godina nisu bile adekvatne kako bi koncept utility računarstva zaživeo. Danas živimo u sasvim drugom vremenu — planeta je opasana sa svih strana optičkim vodovima, sveprisutnost bežičnih komunikacija i rast kapaciteta širokopojasnih pristupnih mreža ne pokazuje znake usporavanja, do te mere da optika već uveliko dolazi do krajnjih korisnika…
Rezultat svega navedenog jeste da umesto daljeg razvoja i evolucije računarstva u Oblaku, došlo je do pojave tzv. “mini računara”. Ali kao što stara narodna kaže “ko zna zašto je to dobro”… Zapravo znamo, da nije bilo “minija” ne bi bilo ni svima nama dragog “personalnog računara”. O uticaju PC-a nekom drugom prilikom…
Prvi pokušaj računarstva u Oblaku nije uspeo jer tehnologija i komunikaciona infrastruktura nisu bile na adekvatnom stepenu razvoja. Sada, više od pola veka kasnije, tehnološki uslovi su ispunjeni. Bilo je potrebno da ciklus evolucije hardvera prođe ceo krug od “glupih terminala” za mainframe do raznoraznih korisničkih uređaja (pametni telefoni, satovi i sl.), kao i da softver i komunikacione mreže budu na nivou na kom su danas. Ali tehnički preduslov nije dovoljan. Tek nam predstoji rad na tehničkoj standardizaciji, bezbednosti, zakonskoj regulativi i posebno važno, rad na razbijanju strahova i predrasuda kod korisnika…
Ako želiš da budeš u toku sa mitovima, trendovima i novostima iz sveta računarstva u Oblaku, prijavi se na Bilten “Ko se boji Klauda još?”.
One Reply to “Kako je propao Cloud?”