“Jedino što je konstantno je promena.” — Heraklit, grčki filozof
Često su ljudi koji nisu iz IT-a prvi koji vide prednosti nove tehnologije, postanu zagovornici i pioniri inicijalnog usvajanja. Pritom, korporativni IT zna da zauzme stav “kočničara”, što dodatno doprinosi razdoru između Biznisa i IT-a.
Tokom 1980-ih sa omasovljavanjem personalnog računarstva, PC je i dalje tretiran od strane korporativnog IT-a kao nekakva igračka. Kao nešto što samo unosi pometnju i rizike, i čemu se kao takvom treba suprostaviti. A kolege iz ostatka kompanije su imali samo jedan cilj — da zaobiđu IT službu sa svojim (pre)strogim pravilima i sporim odzivom (barem kako se to njima činilo). I spas su videli u PC-u. PC im je dao slobodu i mogućnost da samostalno izvrše većinu svojih poslova. Ne samo to, nego je proaktivnim zaposlenim otvorio nove mogućnosti sa alatima za obradu tabela, teksta i sl. To je išlo do te mere da su pojedinačne službe nabavku ličnih računara zavodile kao raznorazni kancelarijski materijal — kucaće mašine, digitroni, pa čak i kao sekače papira — kako ne bi dospeli na radar “IT smarača”. Ostao je zabeležen intervju iz tog vremena kada su upitali IT menadžera jedne velike američke kompanije koliko ima PC-eva u kompaniji, on je odogovorio kao iz topa 267… a zapravo pravi odgovor je bio oko 1100.
Tri decenije kasnije, isto se dešava i danas u 2010-im godinama sa računarstvom u Oblaku. Kolege koje nisu iz IT-a su među prvima svojevoljno, mimo korporativne politike, usvojile raznorazne Cloud servise (Dropbox nekako prvi pada na pamet). Ovim činom kao da su rekli samozadovoljnom IT-u “ne trebate nam vi i vaš cenjeni data centar”. I ovako dođe do pojave “shadow IT-a”, koji osim što može biti fatalan za sigurnost kompanijskih podataka, dugoročno može i da ugrozi sudbinu IT-a. Odbijanjem da se prilagodi zahtevima današnjice i približi Biznisu, korporativni IT rizikuje da postane nebitan, a time i lako zamenljiv.
Kaže se da je svaka promena i pretnja i šansa. Pretnja starom poretku i prilika za stvaranje novog. Prilika za lični rast, učenje, progres. Povratak na staro svakako nije moguć. Pitanje je samo kako ćemo se mi kao pojedinci prilagoditi novini. Potrebna nam je sveža perspektiva i drugačije razmišljanje da bismo promenu iskoristili kao šansu. Treba nam reset. Reptili su poznati po tome da periodično odbace kompletnu kožu kako bi generisali novu — postojeća se istroši usled habanja, postane tesna, ili je potrebno “presvlačenje” radi uklanjanja spoljnih parazita. I mi ljudi se “habamo” kroz život, itekako imamo parazite koji nas troše (i interno mentalno smeće i eksterne “energetske vampire”), a trebalo bi i da rastemo konstantno. Zašto ne bismo i mi “menjali kožu”?
“Bolje je stvarati dobru budućnost nego predviđati lošu.” — Ajzak Asimov, biohemičar i pisac
Ako želiš da budeš u toku sa mitovima, trendovima i novostima iz sveta računarstva u Oblaku, prijavi se na Bilten “Ko se boji Klauda još?”.