U računarstvu se s vremena na vreme pojavi proizvod koji suštinski promeni pravila igre. Na pamet mi padaju: VMware ESXi, Apple Macintosh, Unix, Docker, … i IBM System/360 koji je naša tema.

Red je na početku odati počast IBM-u kao zaista jedinstvenom gigantu u IT industriji: impozantna poslovna istorija, veliko ulaganje u istraživanje i razvoj, izuzetno uspešne i dugovečne serije računara, vanvremenski Think slogan… Tehnička kompanija koja se bavi konceptima sa jakom orijentacijom na budućnost. Komercijalna kompanija koja investira u istraživanje i razvoj na polju osnovnih nauka (fizika, hemija), i kao rezultat ima 6 dobitnika Nobelove nagrade. Neverovatno.

IBM System/360 — Computer for the New Age

Početkom 1960-ih godina IBM je preuzeo ogroman rizik sa System/360 serijom računara. Sistem je ambiciozno zamišljen kao “Computer for the New Age” — računar koji će zadovoljiti potrebe i preduzeća i naučnih institucija svih veličina. Industrija je bila podeljena oko neophodnosti koncepta i šansi za uspeh. Analitičari i inženjeri su sumnjali u tehnološku zrelost integrisanih kola i potrebu tržišta za tako naprednom tehnologijom. Dodatno, IBM je morao da napravi “iz početka” novi operativni sistem (OS/360) i programski jezik (PL/1). Naslovi u štampi su glasili “IBM’s 5 billion USD gamble”. I zaista, investicija je bila tolika da bi neuspeh linije proizvoda značio propast kompanije.

Biti ili ne biti …

Veliki dan je došao 7. aprila 1964. uz pompeznu najavu od strane Thomas Watson Jr-a lično sa preko 200 novinara. Pobeda je bila apsolutna. U prvih mesec dana je primljeno 1000 porudžbina, ukupno 14000. Arhitektura je nastavila da se koristi preko 20 godina. IBM je dobio apsolutnu prevlast nad tržištem mainframe računara, tj. računara uopšte. Toliko o staroj Del Bojovoj: “Ko ne reskira, ne profitira.”. Da se razumemo, nije bilo glatko jer je “zalogaj” bio veći nego što je IBM inicijalno zamišljao — proizvodnja je štucala, operativni sistem je kasnio godinu dana, softverska ponuda je bila siromašna u početku — ali krajnji uspeh i slava su nepobitni.

Tri glavne karakteristike IBM S/360 sistema:

  1. Tehnološka osnova i inovacija su integrisana kola (čip), naspram individualnih tranzistora koji su tada bili dominantna tehnologija. Čipovi su omogućili veću gustinu komponenti, bolje performanse i pouzdaniji sistem.
  2. Širok spektar proizvodne linije i proširivost. Dijapazon različitih konfiguracija proizvoda unutar S/360 linije je bio veoma širok. Ovo je omogućilo pokrivanje potreba okruženja svih veličina, od malih firmi do najvećih korporacija — cene konfiguracija su se kretale od $133 000 do $5,5 miliona. Takođe, do tada su se za potrebe nauke i privrede pravile odvojene linije računara. Uostalom, i samo ime proizvoda to govori — pokriva potrebe od 360 stepeni.
  3. Kompatibilnost. Implementiran je “mikrokod” kao sloj između hardvera i skupa instrukcija koje su vidljive programeru. Mikrokod omogućava emulaciju skupa instrukcija pisanog za određeni hardver na drugom hardveru. Odnosno, skup instrukcija nije više imlementiran u hardveru. To znači da je kompatibilnost Aplikacija zadržana kroz celu proizvodnu liniju — i to je jedan od glavnih obećanja IBM-a ka korisnicima, i verovatno glavni razlog za uspešnost i dugovečnost proizvoda. Prethodno su korisnici morali da prilikom promene računarskog sistema pišu Aplikacije iz početka za novu arhitekturu. Što je naravno besmisleno. Kompatibilnost ide prirodno sa mogućnošću proširivanja postojećeg sistema ili prelaska na jaču platformu kako rastu potrebe poslovanja. Zapravo, S/360 Aplikacije se i danas, posle više od pola veka, izvršavaju na System z sistemima! To je apsolutni presedan u našoj dinamičnoj, inovativnoj IT industriji.

Zašto Nutanix?

Kakve veze ima IBM S/360 iz doba vladavine Mainframe-ova sa Nutanix-om, mladom IT kompanijom koja se dešava u današnjem svetu “multi” Oblaka? Evo paralela:

  1. Nutanix sa svojom hiperkonvergentnom (HCI) — distribuiranom, scale-out arhitekturom zasnovanom na pametnom softveru — omogućava preduzećima da krenu sa samo 3 servera i skaliraju skoro “neograničeno”, tj. do nekoliko hiljada i to bez gubitka performansi. Dodatno, imamo izbor da li ćemo Aplikacije da izvršavamo u našem okruženju ili na nekom od Public Cloud provajdera.
  2. IBM “mikrokod” koncept je omogućio kompatibilnost Aplikacija između tadašnjih platformi, tj. različitih S/360 računara. Nutanix “operativni sistem” (AOS) i hipervizor za serversku virtuelizaciju (AHV) omogućavaju portabilnost i mobilnost Aplikacija između različitih platformi današnjice. A platforme današnjice su naša on-premise Data Centar okruženja i Public Cloud provajderi. Dakle pre smo imali Aplikacije za različite arhitekture računara čiju smo kompatibilnost rešavali mikrokodiranjem. Sada imamo različite Aplikacije za različite operativne sisteme, što rešavamo hipervizorom (AHV) koji podržava naravno i Linux i Windows. A u budućnosti dominantne će biti cloud-native Aplikacije za različite Cloud platforme, što rešavaju AOS i prateći alati tako što omogućavaju podršku za većinu Public Cloud platformi.
  3. Hrabra i riskantna vizija. Ima i drugih HCI vendora, od kojih dobar deo flertuje sa idejom o integraciji sa Public Cloud platformama. Ali jedino Nutanix ima sveobuhvatnu viziju, posvećenost i rezultate u krajnjoj liniji. Nutanix je iskoračio iz svoje zone komfora (hiperkonvergentna infrastruktura za VDI potrebe) gde je bio jako uspešan, u svet multi Cloud-a. To traži širok portfolio, fanatičan fokus, enormne razvojne resurse i organizacione kapacitete, novce i da ne spominjem… mada kažu para ima “na pretek” u svetu. Opstanak kompanije rekao bih zavisi od uspeha vizije koju su zacrtali. Poželimo im sreću.

Ako želiš da budeš u toku sa mitovima, trendovima i novostima iz sveta računarstva u Oblaku, prijavi se na Bilten “Ko se boji Klauda još?”.