Čini se kao velika debata, barem ako slušamo vendore/provajdere i prateći marketinški hajp. I nije baš. Odgovor je naravno čuveno “zavisi” – tj. i public i private cloud imaju svoju namenu, u zavisnosti od specifičnih potreba organizacije. U suštini, grubo govoreći public cloud je idealan za aplikacije sa varijabilnim opterećenjem (npr. e-commerce, news portali i sl.), dok je private cloud sasvim adekvatan za manje dinamične aplikacije sa prediktivnim opterećenjem (npr. ERP, CRM sistemi i sl.).
Da pojasnimo. Pod pretpostavkom da su sa stanovništva jednostavnosti upotrebe, fleksibilnosti u promeni resursa i kompletnosti portfolija (što sve omogućava “self-service” portal), performansi i skalabilnosti određeni public/private cloud provajderi/vendori jednaki sa mogućnostima, ostaje primarno pitanje cene – odnosno ukupnih troškova eksploatacije za vreme životnog veka aplikacije.
Što se cene tiče, stvar je ekonomije, odnosno planiranja i predviđanja potrebnog kapaciteta sa jedne i potražnje sa druge strane. Public cloud provajderi prave ogroman profit ne samo na osnovu puke ekonomije obima (što im omogućava niže ulazne cene za opremu i manje zajedničke troškove za održavanje) i naknadnom naplatom svih dodatnih funkcija koje su neophodne sa funkcionisanje aplikacija i servisa (javne IP adrese, prenos podataka i sl.), nego primarno na osnovu primarnog principa tržišta – ponude i tražnje. Zato su i rezervisane instance sa ugovornom obavezom (tj. minimalnim periodom korišćenja) povoljnije od instanci čiji rad (i naplatu) možete prekinuti u bilo kom trenutku. Dodatno, zato postoje i aukcije viška resursa kod public cloud provajdera (npr. AWS spot instance).
Šta zapravo ovo znači? To znači da ako imate svoje predefinisane poslovne aplikacije i servise čiji zahtevi za resursima (CPU, RAM, HDD) su vam poznati i predvidivi – a budimo iskreni, većina korporativnih okruženja odgovara ovom opisu, barem za poslovno kritične aplikacije čiji se resursi ne menjaju često – onda je verovatnije da je private cloud okruženje ekonomičnije na duži vremenski period.
Sa druge strane, ako imate potrebu za novim privremenim aplikacijama, ili aplikacijama čije opterećenje vam nije poznato unapred – npr. okruženja za razvoj i testiranje, pilot-prototip aplikacija i sl. – onda je public cloud platforma pravi izbor.
Na odluku private ili public cloud utiče i tip organizacije i kapacitet postojećih tehničkih kadrova. Npr. tipični develorski startup će se uglavnom odlučiti za public cloud jer ih infrastruktura ne zanima, žele da se posvete razvoju aplikacija, korisnici su im geografski raštrkani, potrebe za infrastrukturom su jako promenljive. Dok sa druge strane, tipični enterprise ima sopstveni IT tim koji se bavi infrastrukturom, insistira na lokalnosti podataka, ima prilično statično okruženje i time će se uglavnom odlučiti za private cloud, barem kada se radi o aplikacijama koje su kritične za poslovanje.
Dodatno, private cloud ima tu prednost što su podaci smešteni u lokalnom u data centru, što je sa stanovništva regulative i kontrole prednost, a može biti prednost i sa stanovništva bezbednosti ako je tehnička implementacija adekvatna, mada su i public cloud provajderi prilično napredovali u ovom segmentu (opet, AWS prvi pada na pamet).
Na kraju, kompanijama koje imaju statične aplikacije ali nemaju potrebu za velikom količinom resursa je generalno isplativije da koriste public cloud, jer bi private cloud varijanta nosila sa sobom slabu iskorišćenost opreme i zahtevala tim za održavanje (osim ako se održavanje ne outsource-uje), što sve zajedno znači visoke troškove.
Da li će public cloud jednog dana prevladati i postati jedina platforma za hostovanje svih poslovnih aplikacija, servisa i podataka – kao što danas ogromna većina kompanija kupuje struju od regionalne elektrodistribucije umesto da je proizvode samostalno kao što su nekada upravo to radile – ostaje da vidimo, ali ono što je svakako realnost je da će kompanije nastaviti da vode sopstenu data centar infrastrukturu i da se tranzicija na public cloud neće desiti tako brzo kao što se inicijalno mislilo. U međuvremenu, živećemo u sivom svetu public cloud/private cloud/bare-metal/virtualized svetu i kao posledica toga poslednjem marketinškom hajpu hybrid ili multi cloud-a, ali o tome više nekom drugom prilikom.