Čovek bi pomislio da se sa razvojem tehnologije sistem i upravljanje njime pojednostavljuje. Istina je da kompleksnost sistema raste. Upravljanje je sve bolnije. Zašto je to tako?
Ako ćemo da budemo brutalno iskreni, ponuđačima opreme suštinski nije stalo do nas kao korisnika tih sistema. Većina “inovacija” je u domenu specifičnih funkcionalnosti (engl. vendor features), a ne u korenitim arhitekturalnim promenama koje bi učinile infrastrukturu jednostavnijom i otvorenijom.
Primarni cilj proizvođača je da nas “vežu” za sebe time što će nam prodati najnoviji model opreme ili neku dodatnu funkcionalnost. Nažalost, nije im (nimalo) u interesu da nam omoguće da iskoristimo maksimum iz naših prethodnih investicija… koje smo inače realizovali kupujući njihovu opremu. Te dodatne funkcionalnosti samo povećavaju kompleksnost i vode nas ka većoj vezanosti za postojeće tehnologije i njihove proizvođače.
Kompleksnost je posledica “stručnosti”. Jednostavnost je rezultat genijalnosti. – nepoznat izvor
Poslednja prava inovacija koju smo imali u domenu data centara (a da je značajno prihvaćena u praksi) je virtuelizacija servera, još početkom 2000-ih godina. Dakle, pre bezmalo 20 godina, što je u svetu IT-a izuzetno mnogo. Virtuelizacija servera je omogućila bolje iskorišćenje resursa (tj. niže troškove), značajno lakše operativno upravljanje jer “server” postao softverski konstrukt i generalno otvoreniji i fleksibilniji sistem. Većina data centar “inovacija” od tada ne poboljšava drastično stanje stvari, više su “kozmetičke” prirodne, uz ogromnu količinu prateće marketinške propagande naravno.
Iz tih razloga prilikom planiranja nabavke ne bi trebalo da se vodimo isključivo performansama i funkcionalnostima. Više treba da razmišljamo kako će naš sistem izgledati kroz nekoliko godina eksploatacije… U suprotnom, to nerazmišljanje unapred može skupo da nas košta kasnije kada budemo hteli da proširimo kapacite ili da integrišemo neku novu tehnologiju.
Zato, treba porazmisliti kako će praktično upravljanje sistemom izgledati kroz operativnu prizmu. U smislu da li će održavanje i buduće proširivanje biti jednostavnije ili će samo voditi ka dodatnoj kompleksnosti. Takođe, valja posebno obratiti pažnju na mogućnost povezivanja budućeg sistema i kompatibilnost sa postojećim tehnologijama. Nije svejedno.
Ako želiš da budeš u toku sa mitovima, trendovima i novostima iz sveta računarstva u Oblaku, prijavi se na Bilten “Ko se boji Klauda još?”.