HCI, Hyper-Converged ili Hybrid Cloud rešenje?

HCI (Hyper-Converged Infrastructure) rešenje donekle radikalno menja data centar arhitekturu time što “eliminiše” centralni mrežni storidž. Ovo omogućava konsolidaciju storage i compute data centar resursa. Naravno, oba resursa su virtuelizovana. Posledica je drastično pojednostavljivanje arhitekture data centra (posledično i upravljanja) i povećanja efikasnosti (veći stepen konsolidacije, manji TCO i sl.).

HCI kao rešenje postoji već 10-ak godina. Ali čak ni tada HCI nije bio nov koncept. Hyper-scale servis provajderi (Google i sl.) su koristili “HCI” već neko vreme u produkciji, naravno koristeći sopstveni softverski stek (interna rešenja). Osnovna ideja komercijalnih HCI rešenja je bila da učini da privatni data centri da (arhitekturalno) “zaliče” na data centre hyper-scale provajdera, u kontekstu lakog proširenja kapaciteta, dinamičkog raspoređivanja opterećenja i visoke dostupnosti*. I u tome su već uveliko uspeli, čemu svedoči visok stepen zadovoljstva korisnika**.

Izgradivši “cloud-oliki” temelj novih data centara sa HCI klasterima, ovakvi data centri “nove generacije” se sada mogu lakše “povezati” sa javnim klaud provajderima. Naravno, potreban je dodatni softver koji omogućava “prevođenje” i harmonizaciju compute/storage/network (network posebno) resursa između dva okruženja. HCI vendori su upravo ovo i uradili, tj. rade na tome jer se ovde radi o različitim nivoima integracije a ne o “0/1 prekidaču”. Na primer, format virtuelnog diska mora biti podržan od strane oba hipervizora (može se vršiti i konverzija diska “on the fly” po potrebi), potrebno je “harmonizovati” mrežne konstrukte, tj. “virtuelnu mrežu” (npr. port grupu) i VPC/VNET konstrukt (AWS i GCE koriste VPC konstrukt, a Azure VNET).

Najelegantniji način da se ovo izvede (relativno brzo), a da se pritom zadrže sve ili većina funkcionalnosti određenog HCI proizvođača jeste da se HCI stek izvršava direktno u nekom public cloud provajderu (obično na namenskom bare-metal hardverskom klasteru radi performansi i regulative). Ovo omogućava da se zadrži nativni HCI upravljački interfejs i da se pritom mogu iskoristiti i dodatni nativni cloud servisi. Podjednako važno, hardverske resurse u klaudu koji čine vaš HCI klaster možete dinamički povećavati/smanjivati u zavisnosti od stepena opterećenja bez samog posedovanja hardvera. Ovo nije slučaj u privatnim HCI klasterima koje instalirate u vašem data centru – jednom kada kupite server obično ostaje sa vama dok je “živ” ili dok zaista (ali zaista) nije spreman za penziju. Još bolje, cloud HCI klastere možete hibernirati ako vam više nisu potrebni neko vreme, tako što će se kompletni podaci (sistemski i aplikativni) sačuvati u S3 storage-u. Ovime troškove svodite na minimum i kada vam je potreban vaš HCI klaster ponovo možete samo nastaviti gde ste stali tako što ćete “odmrznuti vaš HCI klaster iz zimskog sna”.

Ovime su sada konačno i zaista omogućeni hibridni klaud scenariji, kao što je korišćenje klauda kao privremenog dev-test okruženja, “burst-out to cloud” za vreme velikih zahteva, DR scenariji, …

I za kraj, valja napomenuti da Kubernetes takođe doprinosi umnogome trendu hibridnog klaud računarstva, ali iz aplikativne perspektive. Sam Kubernetes nije dovoljan, mora se “rešiti” prvo infrastruktura.

* I ovo nije slučajnost, na primeru Nutanix-a suosnivač i dugogodišnji CTO, Mohit Aron, je prethodno radio na GFS-u, Google-ovom distribuiranom fajl sistemu.
** Iz mog ličnog iskustva u radu sa Nutanix-om, svaki korisnik koji je instalirao Nutanix u produkciji je zaista veoma zadovoljan. I sam Nutanix-ov NPS rezultat (nezavisno “merenje” korisničkog zadovoljstva podrškom određenog proizvođača) od preko 90 već 6 godina unazad govori u prilog tome.