Šta je starije, Cray Supercomputer ili Apple Macintosh?

Cray računari su poznati pre svega po visokim performansama zahvaljujući inovativnom sistemskom dizajnu: vektorsko procesiranje, korišćenje namenskih procesora za IO, scratch-pad deljena memorija za saradnju različitih procesora, kružni fizički dizajn (radi skraćivanja dužina žica), elegantnost i gustina dizajna logičkih komponenti, tečno hlađenje itd.

Manje poznato, i pomalo čudno s obzirom na okruženja gde je korišćen (naučno-istraživačke institucije, vojna industrija), je da je dosta pažnje polagano estetici mašine. Sam kružni fizički dizajn je ostavljao snažan utisak, mašina kao da je “tražila” da bude postavljena na centralnom delu prostorije da joj se divi kao nekakvom muzejskom primerku. Sedišta, ili kružna klupa, je dolazila u različitim dezenima, po izboru kupca (po logici kad već plaćaš XY miliona za računar, možeš makar broju da izabereš). Fizički (kružni) dizajn je pored skraćivanja dužina žica, takođe olakšavao rad na servisiranju mašine jer se moglo “ući u mašinu” radi zamene komponenti.

Slično se može reći i za Apple Macintosh, a i za Apple proizvode generalno. Estetski doživljaj (iako subjektivan) je nesporan. Sa strane performansi, Apple koristi specijalizovane čipove (za procesiranje multimedije i grafike), SoC pristup (System on a Chip – smanjivanje rastojanja pa i kašnjenja), korišćenje deljene memorije za CPU i GPU. I sa sistemske strane, imamo veću “hardversko/softversku integraciju”, tj. prilagođeniji softver za dati hardver (u odnosu na standardni intel/amd-linux/win PC).

Tako da, Cray i Apple, iako se nalaze na suprotnim delovima spektra računarskih sistema, imaju dosta sličnosti, dele isti pristup i sistem vrednosti. Dodatno je zanimljivo da je sredinom 1980-ih Apple pazario Cray super-računar radi dizajna novih Apple personalnih računara. Navodno je Džobs lično i nenajavljeno ušetao u sedište Cray kompanije insistirajući da kupi Cray mašinu (impulsna kupovina super-računara? 🙂 ). Ovo je ujedno bila i jedina walk-in prodaja čuvene mašine. Odmah su telefonom javili Simoru (Kreju) da je Apple upravo kupio jednu mašinu, a on je navodno izjavio …

Iako je Cray mašina korišćena u Apple-u i za dizajn GUI-a, glavna namena je bila modelovanje komponenti i optimizaciju aerodinamike, protoka vazduha, kao i dizajn logike i ANN mrežna za prepoznavanje govora i rukopisa.

Generalno je zanimljivo (a i da se vratimo na temu) razmišljati o uticaju jedne tehnologije na drugu i sinergističkom dejstvu na celu industriju, kao što ovde imamo slučaj. Razmišljajući dalje, mi generalno koristimo mašine da napravimo druge mašine. Da konkretizujemo i  banalizujemo stvar, npr. “fabrika za robote” je napravila robote koji se dalje koriste za automatizovanu proizvodnju automobila. U tom lancu evolucije tehnologije nekako se čini da se “međukarike” gube kroz vreme, odnosno gubi se direktni “predak” neke tehnologije.

Na primer, mi ne možemo danas (verno) napraviti Saab auto ili Amiga računar iz 80-ih godina. Možemo verodostojnu repliku, ali ne i identičan primerak. Prosto, alati, mašine i tehnologija koje su se koristile za njihovu proizvodnju više ne postoje. Postoje naprednije verzije, ali ne i te pomenute koje su potrebne. Postoji zanimljiva paralela i u softverskoj industriji. Priča se da se za “dosta” programa koji se danas izvršavaju u kritičnim industrijama na mainframe računarima (bankarstvo, avio industrija i sl.), izgubio izvorni kod. 🙂 Da li je to možda jedan od razloga i dalje uspešne prodaje starog, dobrog (i pre svega unazad kompatibilnog) IBM mainframe-a? 🙂 A šta je sa “izvornim kodom” hardvera, tj. dizajnom mašina i alata?