Istina je da je svakoj IT komponenti potrebno malo dodira Oblaka — ne bi li se automatizovala, pojednostavila illi prosto približila korisnicima — ali preterali smo. Ubacujemo Cloud i gde mu nije mesto, čime doprinosimo zbunjenosti korisnika i time povećavamo otpor prema njemu.
Čovek bi pomislio da se sa razvojem tehnologije sistem i upravljanje njime pojednostavljuje. Istina je da kompleksnost sistema raste. Upravljanje je sve bolnije. Zašto je to tako?
Ništa nije nastalo slučajno. Niti odjednom. Pa tako ni simbol OBLAKA kao način predstavljanja SERVISNOG PRUŽANJA IT RESURSA.
U početku, simbol Oblaka je označavao TELEKOMUNIKACIONU MREŽU — vezu između dva dobro poznata sistema.
Kasnije, 1980-ih i 1990-ih, Oblak je evoluirao u simbol INTERNETA — amorfna mreža koja je u mogućnosti da poveže potpuno različite sisteme.
Od 2000-ih, a posebno 2010-ih, Oblak predstavlja “CLOUD”. Odnosno, način isporuke IT resursa na zahtev sa udaljene lokacije.
Prvi servisi iz Oblaka su “potekli” 1960-ih, ne 2010-ih godina. Pružaoci usluga nisu Amazon, niti SalesForce… nego IBM, General Electric, UCC i dr. U vremenu smo računarske praistorije, epohi kad su vladali kolosalni Mainframe računari — moćne, skupe, kompleksne i retke mašine. Zbog toga, a i radi obezbeđivanja maksimalne efikasnosti rada (sat rada je prilično skup), pristup je strogo kontrolisan od strane specijalista (tzv. “belo sveštenstvo”) koji imaju ekskluzivan pristup njenom veličanstvu Mašini. Opšta populacija pridaje računarima skoro mitski značaj i naširoko se precenjuju njihove sposobnosti.
Od IT-a se konstantno očekuje da troši manje vremena u upravljanju infrastrukturom, a više na aplikacije i servise koji zapravo doprinose vrednosti poslovanja. Uprkos stalnom napretku tehnologije, čini se kao da su stvari sve teže. Razlog tome leži u činjenici da napredak znači povećanje kompleksnosti.
Odavno više nije pitanje “da li” treba da koristimo Oblak. Oblak i tehnologije koje ga sačinjavaju su svuda oko nas. Pravo pitanje je “kako”. I za koje “namene”.
Tržište tehnoloških ponuđača (engl. vendors) data centar opreme je eksplodiralo. Imamo tradicionalne igrače, nove start-up inovatore, kao i one “između” koji su uglavnom samo našminkali postojeće proizvode sa zastarelom arhitekturom. Kako se odlučujemo pri nabavci u ovakvom okruženju?
“Jedino što je konstantno je promena.” — Heraklit, grčki filozof
Često su ljudi koji nisu iz IT-a prvi koji vide prednosti nove tehnologije, postanu zagovornici i pioniri inicijalnog usvajanja. Pritom, korporativni IT zna da zauzme stav “kočničara”, što dodatno doprinosi razdoru između Biznisa i IT-a.
U računarstvu se s vremena na vreme pojavi proizvod koji suštinski promeni pravila igre. Na pamet mi padaju: VMware ESXi, Apple Macintosh, Unix, Docker, … i IBM System/360 koji je naša tema.
Red je na početku odati počast IBM-u kao zaista jedinstvenom gigantu u IT industriji: impozantna poslovna istorija, veliko ulaganje u istraživanje i razvoj, izuzetno uspešne i dugovečne serije računara, vanvremenski Think slogan… Tehnička kompanija koja se bavi konceptima sa jakom orijentacijom na budućnost. Komercijalna kompanija koja investira u istraživanje i razvoj na polju osnovnih nauka (fizika, hemija), i kao rezultat ima 6 dobitnika Nobelove nagrade. Neverovatno.
Kad se sve sabere, ovako nekako izgleda svrha Hibridnog/Enterprise Oblaka: omogućiti agilnost i fleksibilnost pri realizaciji zahteva za novim resursima, ali zadržati kontrolu i sigurnost. Dati korisnicima IT usluga mogućnost samousluživanja, ali smanjiti troškove. Konfliktni zahtevi. Hoćemo “i jare i pare”.