Naslov bi mogao da se postavi i kao pitanje: Koji dizajn pobeđuje: “kompleksno i brzo” vs “jednostavno i elegantno”? Uporedićemo dva glavna pravca u dizajnu arhitekture procesora. Uzeli smo računarske procesore kao primer, iako smatram da je ovo poređenje i šire primenljivo, pa je samim tim i zanimljivije.
Da krenemo od značenja termina. CISC – Complex Instruction Set Computer. RISC – Reduced Instruction Set Computer. Kompeksnost naspram Jednostavnosti.
Timesharing i paketski prenos kao oslobodioci
Koncept deljenja vremena procesora (engl. timesharing) je omogućio deljenje resursa centralnih i moćnih mainframe računara i interakciju sa računarom u “realnom” vremenu od strane (većeg broja) krajnjih korisnika. Prethodno su se korisnički “poslovi” (programi) izvršavali sekvencijalno jedan po jedan, pritom zauzimajući kompletne resurse računara, uz vreme čekanja od par dana od trenutka predaje softverskog koda i podataka u vidu bušenih kartica do prijema rezultata. Možemo reći da je timesharing omogućio virtelizaciju računarskih resursa iz ugla krajnjeg korisnika.
Jedna od zanimljivijih karakteristika distribuiranih sistema gde koristimo više komponenti koje obavljaju istu funkciju jeste da možemo da menjamo pojedinačne komponente bez prekida rada sistema, odnosno servisa koje sistem pruža. Razlozi za privremeno gašenje pojedinačnih komponenti mogu biti višestruki: održavanje sistema, ažuriranje softvera, otkaz i sl.
Jasno je već neko vreme da Cloud nije marketinški “hype”, da ima veliku upotrebnu vrednost i da će nastaviti da se razvija i uzima sve većeg maha.
U vezi sa dihotomijom koja se odvija trenutno o tome da li će sve Aplikacije preći na javni Oblak ili će privatni Data centri nastaviti da žive smo već pričali u prethodnom postu.
Ako se osvrnemo na činjenice i pogledamo šta se do sada primarno migrira u Cloud — to su aplikacije koje su najjednostavnije (i uglavnom ne toliko bitne), kao i najinovativnije aplikacije koje su zasnovane na mikroservisnoj arhitekturi pa im je Cloud prirodno okruženje. “Ono u sredini” — ERP, baze podataka i drugi sistemi kritični za poslovanje — ostaje u glavnom u sopstvenom Data centru kompanije.
Internet. ”Inter-Net” je globalna Mreža koja povezuje (“Inter”) sve ostale mreže (“Net”). Teško je preceniti uticaj koji je Internet imao na način na koji komuniciramo, radimo i zabavljamo se. Sa tehničke strane, Internet predstavlja vrhunski primer elegantne i skalabilne arhitekture koja je zahvaljujući dobro postavljenim temeljima omogućila povezivanje milionа ljudi širom planete koristeći najrazličitije uređaje i komunikacione tehnologije. I dalje nastavlja da se širi, evoluira i diversifikuje. I sve ove decenije funkcioniše bez globalnih otkaza ili zagušenja.
Prateći našu industriju čini se kao da tradicionalni Data centri pokušavaju da se modernizuju tako što će pridobiti karakteristike javnog Cloud-a, dok istovremeno “novopečeni” Cloud provajderi pokušavaju da uliju sigurnost korisnicima time što užurbano rade na povećavanju bezbednosti i stepena kontrole svojih platformi.
Čini se da kroz sve veću i širu primenu automatizacije neminovno idemo ka “utility” računarstvu kao jedinom, ili verovatnije dominantnom modelu računarstva. Nijedna “obična” kompanija ne može postići nivo automatizacije, efikasnosti i agilnosti Goolge, Amazon i drugih “hyper-scale” Cloud provajdera. Međutim, ništa nije apsolutno u svetu računara. Svaka potreba (aplikacija) ima svoj alat (tip infrastrukture). I dan danas IBM zarađuje lepe pare od mainframe računara. Pitanje je samo šta je dominantan model isporuke IT resursa.
Public Cloud je nastao zbog izuzetne kompleksnosti sopstvenih Data Centar okruženja. Kompleksnost dovodi do sporih procesa pri aktivaciji IT resursa, niske iskorišćenosti resursa, zahtevnom održavanju, češćim i dužim prekidima u radu servisa. Sve to zajedno je dovelo do tromosti i lošeg imidža IT-a. Da ne spominjemo visoke troškove kao rezultat svega toga.
Otkud tolika kompleksnost u današnjima korporativnim data centrima? Kako su to tzv. “silosi” (serveri, storidž i mreža) postali glavni krivci preko noći za tromost i sve ostale probleme IT infrastrukture? Zašto postoji tolika halabuka u industriji oko hiperkonvergiranih rešenja?
U prvim danima računarstva vladali su Mainframe-ovi. Kao moćni, kompleksni i skupi, bili su retka pojava. Dostupni samo veoma ograničenom krugu ljudi, i čak unutar te klike pristup je bio strogo kontrolisan. Sve je to doprinosilo njihovoj mističnosti i razvoju mnogih mitova i snova o budućnosti društva od strane opšte javnosti. Verovalo se da će računari ubrzo razviti (veštačku) inteligenciju i postati superiorniji od ljudi…