Zapravo, sa tehničkog aspekta ispravnije je “u Početku beše Operacija” — prvi mehanički računari opšte namene, još iz srednjeg veka, su automatizovali osnovne operacije — sabiranje, oduzimanje i sl. I samo ime im kaže svrhu — računar, tj. onaj koji računa. Ali sa aspekta upotrebne vrednosti, slobodno možemo da kažemo da “Aplikacija” ima primat. Jer evolucijski, originalna svrha tehničkih alata je određena Primena (engl. Application), odnosno rešavanje određenog problema i/ili olakšavanje rada.
It is unworthy of excellent men to lose hours like slaves in the labor of calculation which could safely be relegated to anyone else if machines were used.
Gotfrid Vilhelm Lajbnic, nemački matematičar, filozof, futorolog, …
Kakve to veze ima sa današnjim Svetom? Kroz napredak tehnologije i konstantno povećanje tražnje za alatima, stigli smo od Antikitere do AWS-a, za nešto više od 2000 godina. I Oblak je “samo” alat. Prilično kompleksan, ali i dalje alat.
Usled vremenom nataložene kompleksnosti, koja je dobrim delom i razumljiva, nekako smo izgubili fokus. Alati koje danas koristimo rade na infrastrukturnom nivou. Aplikacija je “posledica” tog rada. Ne upravljamo njom eksplicitno, nego njenim komponentama koje su “rasute” između virtuelizacije, storidža i mreže. I naravno svim servisima i bibliotekama od kojih Aplikacija zavisi.
Zato razmišljanje treba da promenimo iz Infrastrukturnog u Aplikativni režim. Kroz tu prizmu treba da posmatramo stvari. Takve alate treba da pravimo. Samo takve alate treba da kupujemo. To će nam olakšati stvari, smanjiti rast tehničkog duga. To je investicija u budućnost. Dobra stvar je što je industrija krenula u tom smeru.